Iako je veliki broj firmi doneo Akt o proceni rizika na radnom mestu, to je više učinjeno formalno, da bi se ispunila zakonska obaveza i nedovoljno se shvata značaj zaštite radnika od povreda i profesionalnih bolesti. U toku poslednje dve godine veliki broj firmi doneo je Akt o proceni rizika na radnom mestu, ali u velikom broju slučajeva firme preduzimaju mere zaštite samo da bi ispunile formu, a ne da bi se suštinski obezbedila sigurnost i zdravlje radnika na radnom mestu. To potvrđuju i rezultati istraživanja koje je sproveo Fond centar za demokratiju u saradnji sa Industrijskim sindikatom Srbije, na uzorku od oko sto firmi u kome je glavna tema bilo je donošenje i primena Akta o proceni rizika na radnom mestu. Više od 75 odsto anketiranih firmi ispunilo je zakonsku obavezu i donelo Akt o proceni rizika na radnom mestu. Skoro 60 odsto je konstituisalo odbor za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, ali je samo trećina tih odbora aktivna. U uzorku su bile zastupljene kako privatne firme, tako i državne kompanije i rezultati pokazuju da u obe grupe ima onih koje se ne pridržavaju propisa.
Iako je veliki broj firmi doneo Akt o proceni rizika na radnom mestu, to je više učinjeno formalno, da bi se ispunila zakonska obaveza i nedovoljno se shvata značaj zaštite radnika od povreda i profesionalnih bolesti, rečeno je danas na debati “Da li smo bezbedni na radnom mestu” u organizaciji Centra za demokratiju u Privrednoj komori Beograda.
Ksenija Petovar, programski direktor Centra za demokratiju i profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rekla je da u toku poslednje dve godine veliki broj firmi doneo Akt o proceni rizika na radnom mestu, ali da u velikom broju slučajeva firme preduzimaju mere zaštite samo da bi ispunile formu, a ne da bi se suštinski obezbedila sigurnost i zdravlje radnika na radnom mestu.
To potvrđuju i rezultati istraživanja koje je sproveo Fond centar za demokratiju u saradnji sa Industrijskim sindikatom Srbije, na uzorku od oko sto firmi u kome je glavna tema bilo je donošenje i primena Akta o proceni rizika na radnom mestu.
Ona je navela da je više od 75 odsto anketiranih firmi ispunilo zakonsku obavezu i donelo Akt o proceni rizika na radnom mestu. Skoro 60 odsto je konstituisalo odbor za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, ali je samo trećina tih odbora aktivna, navela je ona.
U uzorku su bile zastupljene kako privatne firme, tako i državne kompanije i rezultati pokazuju da u obe grupe ima onih koje se ne pridržavaju propisa, rekla je Petovar.
Petina zaposlenih, prema tom istraživanju, ocenilo je svoje radno mesto kao nedovoljno bezbedno, polovina smatra da rade na delimično bezbednim poslovima, a trećina da im je radno mesto u potpunosti bezbedno.
Dve trećine zaposlenih znaju da je u firmi u kojoj rade postoji akt o proceni rizika, ali samo polovina zna sadržinu tih dokumenata. Deset odsto radnika smatra da se ti propisi poštuju, a 63 odsto da se delimično poštuju.
Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, rekla je da je potrebno usvojiti zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih registra, kako bi se zaokružio sistem zaštite koji je trenutno uređen Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Duško Vuković, predsednik sindikata radnika građevine i industrije građevinskog materijala rekao je, iz perspektive te branše, da su radna mesta u Srbiji “generalno nebezbedna”. Kao jedan od glavnih razloga za to, on je naveo porast broja radnika koji rade na određeno, sezonskog rada i rada na crno, kao i angažovanje podugovarača, zbog čega su manje zainteresovani da obučavaju sopstvene radnike.